Ivan Marinković trideset sati bio u komi! Najužasnije prizore gledala Goca Tržan!

Ivan Marinković otvorio je dušu o najtežem trenutku u svom životu, kada je bukvalno bio na samrti i borio sa teškom bolešću. Kao jako mlad, dok je još bio u braku sa Gocom Tržan, učesnik „Parova“ dobio je jaku upalu mozga i bukvalno bio na ivici smrti. Ivan sumnja da je pretrpljeni stres zbog njegovog zdravstvenog stanja razlog zašto se njegova majka razbolela, a kasnije i preminula.

On je za Rijaliti izjavio da se nerado seća tih momenata, jednako kao i gubitaka najbližih:

"U 28. godini sam dobio jaku upalu mozga, odnosno encefalitis, to je virusna infekcija koja može svakome da se dogodi. Bili su to strašni momenti, a nekoliko dana nisu znali šta mi se dešava, tada sam bio zaposlen. Moja pokojna majka, bivša supruga Goca i sestra su najviše propatile zbog svega. Sećam se koliko su plakale od nemoći jer nisu mogle da mi pomognu. Bio sam ukočen, nisam mogao da izgovorim nijednu reč, a svestan svega. Danima smo se vukli po lekarima, niko nije znao šta je, jer ta bolest ne pokazuje promene na mozgu. Tih dana je bilo užasno teško funkcionisati, jer je Lena bila mala, a jedino mi je drago što se ona ne seća tog perioda. Ne bih mogao da podnesem da me je i ćerka gledala nemoćnog. I sada, kada pomislim, plače mi se kada se setim kakvu su žrtvu podnele Goca, majka i sestra."

Ivan dodaje da je kulminacija te bolesti, kao i njeno otkrivanje, veoma teška, pa ljudi nekada to pripisuju i ludilu:

"Zato hoću da zahvalim mom kumu, koji je shvatio da je reč o nečem drugom. Bolovi u glavi su svaki dan bili sve veći, da čovek ne može da izdrži. Najužasniji prizor bolesti videla je baš Goca dok smo spavali kod kuće i zato ću joj biti zahvalan do kraja života. Ja sam tada vrištao, povraćao, udarao sve žive, moja tetka, koja je medicinska sestra, nije znala šta da radi, pa je čak i pozvala policiju, jer ja bukvalno nisam mogao da se pomerim iz kreveta, ma nisam više nikoga ni prepoznavao. Tada su mi stavili lisice i odveli me u kola Hitne pomoći, lekari su rekli da me hitno prevezu u psihijatrijsku ustanovu."

Ivanov kum tako nešto nije dozvolio rekavši da je čovek sasvim normalan, pa su ga ipak odvezli na Urgentni centar, gde su ga vezali:

"Hvala bogu, našao se doktor koji mi je izvadio likvor iz kičme, prepoznao je simptome bolesti, pa su me odveli na infektivnu kliniku. Meni je posle svega sve to kum ispričao, jer sam ja jedno 30 sati bio u komi, posledice su mogle da budu takve i da dođe do oštećenja u govoru, pa i do smrti. Oporavak je takođe bio težak i naporan. Dani i dani provedeni u bolnici, neizvesnost šta će biti. Porodica je bila ispred intenzivne i čekala svakodnevno šta će lekari reći. Hvala bogu, sve je prošlo."

Ivan je sada srećan pored svoje nove ljubavi pa o tome kaže:

"Posle skoro deset godina pored sebe imam ženu za koju osećam da ima istu dozu brižnosti i iskrene ljubavi prema meni kakvu je imala Goca tada! U svakoj teškoj situaciji, a koje mi se često dešavaju, Jelena je uz mene. Divan je osećaj kada znaš da te neko voli, a ujedno je teško što je ta ljubav izložena pritiscima javnosti."