Nova uloga, novi izazovi: Zašto neke majke nakon porođaja prolaze kroz težak emotivni period

Dolazak bebe donosi ogromnu promenu, ali kod nekih žena prve nedelje i meseci majčinstva nisu ispunjeni samo srećom. Tuga, strah, iscrpljenost i osećaj nemoći mogu biti znak da je potrebna dodatna podrška.

Rođenje deteta često se predstavlja kao jedan od najsrećnijih trenutaka u životu. Ipak, iza čestitki, fotografija i porodičnog slavlja može da postoji sasvim drugačija stvarnost – majka koja se oseća preplavljeno, tužno, uplašeno ili potpuno iscrpljeno.

Takva osećanja ne znače automatski da je reč o postporođajnoj depresiji. Mnoge žene neposredno nakon porođaja prolaze kroz takozvani „baby blues“, period pojačane emotivnosti, plačljivosti i promena raspoloženja koji uglavnom prolazi u kratkom periodu.

Kada su tegobe intenzivnije, traju duže i počnu da otežavaju svakodnevno funkcionisanje, mogu ukazivati na postporođajnu depresiju.

Među mogućim simptomima su dugotrajna tuga, gubitak interesovanja i energije, problemi sa spavanjem koji nisu povezani samo sa bebinim ritmom, osećaj krivice ili bezvrednosti, izražena anksioznost i teškoće u povezivanju sa detetom.

Hormoni, umor i potpuno nova svakodnevica

Nakon porođaja telo prolazi kroz velike promene, uključujući nagle promene nivoa hormona. Istovremeno, žena se prilagođava novoj ulozi, nedostatku sna, fizičkom oporavku i odgovornosti za bebu.

Tu su i očekivanja okoline.

Majčinstvo se često prikazuje kao period u kojem bi žena trebalo da bude bezuslovno srećna i zahvalna. Kada se stvarna osećanja ne uklapaju u tu sliku, može se javiti dodatna krivica.

Pitanja poput „Zašto nisam srećna kada imam bebu?“ ili „Da li sam loša majka?“ mogu samo produbiti osećaj usamljenosti.

Zašto neke majke ne govore kako se osećaju?

Jedan od najvećih problema jeste strah od osude. Žena može da krije da joj je teško jer ne želi da drugi pomisle da ne voli svoje dete ili da nije sposobna da bude majka.

Međutim, postporođajna depresija nije znak slabosti niti nedostatka ljubavi prema detetu. Reč je o zdravstvenom stanju koje može da se javi nakon porođaja i za koje postoji stručna pomoć.

Zbog toga je važno da žena može otvoreno da kaže da se ne oseća dobro, bez umanjivanja njenog iskustva rečenicama poput „proći će“ ili „treba samo da budeš srećna zbog bebe“.

Podrška nije samo pitanje razgovora

Razumevanje partnera, porodice i prijatelja može mnogo da znači, ali podrška ne mora da bude samo emotivna.

Nekada je majci potrebno da neko preuzme deo kućnih obaveza, pričuva bebu dok se ona odmori, pripremi obrok ili joj jednostavno omogući nekoliko sati sna.

Ako tuga, strah, bezvoljnost ili druge teškoće ne prolaze, pojačavaju se ili ometaju svakodnevni život, važno je obratiti se lekaru, psihologu ili psihijatru.

Majčinstvo ne mora svakog dana da izgleda kao na fotografijama. Traženje pomoći kada postane teško jedan je od načina da žena zaštiti i sebe i svoju porodicu.