Bez obzira koliko se trudimo, roditeljski osećaj krivice uvek nekako pronađe put do nas. Od toga da nismo proveli dovoljno vremena sa decom, do griže savesti jer smo im dali telefon da se zabave dok završavamo obaveze - čini se da je to osećanje postalo sastavni deo roditeljstva.
Zašto stalno preispitujemo sebe?
Roditeljski sindrom krivice najčešće se javlja kod roditelja koji teže savršenstvu. U društvu u kojem se očekuje da budemo i nežni i strogi, i prisutni i uspešni, lako je upasti u zamku konstantnog samopropitivanja. Posebno majke često osećaju da, šta god da rade - nije dovoljno dobro.
Foto: Freepik.com
Stručnjaci ističu da je ovaj sindrom pojačan uticajem društvenih mreža, gde vidimo "idealne porodice", savršene obroke i decu koja uvek sarađuju. U poređenju s tim – naše stvarno roditeljstvo deluje haotično, neuredno i... krivo.
Kako prepoznati da ste upali u zamku?
- Imate osećaj da stalno nešto propuštate
- Osećate grižu savesti kada postavite granice
- Pokušavate da "nadoknadite" vreme poklonima ili popuštanjem
- Konstantno se poredite sa drugim roditeljima
- Ne znate da kažete „dosta je bilo“
Šta možete da uradite?
- Prihvatite da ne postoji savršen roditelj. Vaše dete vas voli upravo takve kakvi jeste – nesavršene, ali iskrene.
- Preispitajte kriterijume. Da li su vaša očekivanja realna ili dolaze iz spoljašnjih pritisaka?
- Razgovarajte s drugim roditeljima. Uvidećete da niste sami i da svi prolaze kroz slične dileme.
- Ne zaboravite na sebe. Kada ste odmorniji, manje umorni i mentalno stabilniji – automatski ste bolji roditelj.
Povezane vesti
Roditeljski osećaj krivice ne mora da nestane – ali može da se ublaži razumevanjem, podrškom i oslobađanjem od savršenstva.Neka vas vodi ljubav, a ne strah. Jer dete ne traži idealnog roditelja – već prisutnog i iskrenog.
