Tridesete su me dočekale nespremnu - bez karijere, ljubavi i samopouzdanja

Konstantan pritisak

Pritisak da imamo "sve"u isto vreme – karijeru, ljubav, samopouzdanje – često nas dovede do osećaja da smo zakazale. Mnogo žena, tiho i same sa sobom, postavi sebi bolna pitanja: Gde sam pogrešila? Zašto nisam tamo gde sam želela da budem?

Upravo takva pitanja postavila je i ova devojka koja je uspela da se izdigne i pronađe svoj put.

Kad tišina postane preglasna

"Imala sam 33 godine, diplomu koja mi je visila na zidu, ali bez stalnog posla. Moj inbox bio je prazan, telefon tih, a srce – još tiše. Prijatelji su se venčavali, napredovali, putovali. A ja? Sedela sam u stanu koji nisam mogla da nazovem domom, pretražujući oglase i gledajući tuđe živote kroz Instagram filtere" - započela je Ana svoju ispovest i nastavila:

"U nekim trenucima, nisam se pitala da li sam pogrešila, već gde tačno sam sve pogrešila".

Borba sa sobom i prvi korak ka prihvatanju

"Ujutru bih se probudila sa knedlom u grlu, osećajući pritisak da budem nešto, nekome – bilo kome. Porodica je „samo brinula“, ali ta briga je zvučala kao: „Kad ćeš ti da se uozbiljiš?“ Pokušaji da započnem vezu delovali su kao polovične epizode serije koja nikad ne dobije nastavak. I svaki put sam se vraćala sebi – ne onoj verziji sebe kakva sam želela da budem, već onoj koju više nisam prepoznavala."- priča Ana.

"Ali onda, u jednoj tišoj večeri, priznala sam sebi: Nisam gubitnica. Samo sam u zastoju".

Trijumf tišine

"Ali onda, u jednoj tišoj večeri, priznala sam sebi: Nisam gubitnica. Samo sam u zastoju. I od tog dana - polako, bez velikih obećanja, počela sam da se gradim. Ne zbog drugih, ne zbog vremena koje „odmiče“, već zbog sebe.Danas i dalje nemam sve odgovore. Ali imam mir. I to je, čini mi se, prvi pravi uspeh". - zaključila je u svojoj ispovesti.