Šta je burnout sindrom i zašto se dešava sagorevanje na poslu?

Imate osećaj da nemate dovoljno energije? Stalno ste pod stresom?

Nemate dovoljno motivacije da radite i čini vam se da radni dan nema kraj? Možda patite od burnout sindroma, odnosno sindroma sagorevanja na poslu ili sindroma izgaranja, kako je još poznat. 

Ovo stanje, nažalost, sve je učestaliji problem koji pogađa najrazličitije grupe ljudi u najrazličitijim industrijama.


Šta je zapravo burnout sindrom?

Burnout sindrom je posebna vrsta stresa na poslu – stanje fizičke ili emocionalne iscrpljenosti koje uključuje osećaj smanjene produktivnosti i gubitak ličnog identiteta.

Neki stručnjaci smatraju da iza sagorevanja na poslu stoje druga stanja, kao što je depresija. Naučnici ističu da individualni faktori, kao što su osobine ličnosti i porodični život, utiču na to ko doživljava burnout sindrom.

Bez obzira na uzrok, sagorevanje na poslu može uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje. Karakterišu ga tri glavne odlike: iscrpljenost, manje poistovećivanje sa poslom i osećaj smanjene profesionalne sposobnosti.

Jednostavnije rečeno, ako se osećate iscrpljeno, počinjete da mrzite svoj posao i da se osećate manje sposobnim, to znači da pokazujete znake burnout sindroma.

Većina ljudi veliki deo svog budnog vremena u toku dana provodi radeći. Dakle, ako mrzite svoj posao, plašite se odlaska na posao i niste zadovoljni onim što radite, to može ozbiljno uticati na vaš život i psihu.






SZO priznaje burnout sindrom kao bolest

Burnout sindrom je legitimna medicinska dijagnoza prema priručniku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11), koja pomaže lekarima u dijagnostikovanju bolesti. SZO sagorevanje na poslu više ne posmatra kao „stanje“ iscrpljenosti već kao „sindrom“ koji je rezultat „hroničnog stresa na radnom mestu“.

Pojavljujući se u poslednjoj verziji ICD-11, koja je stupila na snagu u januaru 2022. godine, zvanična definicija sagorevanja na poslu glasi: „Sagorevanje na poslu je sindrom koji se konceptualizuje kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Karakterišu ga tri dimenzije: osećaj iscrpljenosti energije, povećana mentalna distanca od posla, ili osećanja cinizma u vezi sa poslom, i smanjena profesionalna efikasnost”.





Šta je emocionalni burnout?


Emocionalni burnout je stanje osećanja iscrpljenosti kao rezultat akumuliranog stresa iz vašeg ličnog ili poslovnog života – ili kombinacije oba. Emocionalna iscrpljenost je jedan od znakova sagorevanja na poslu.

Ljudi koji doživljavaju emocionalnu iscrpljenost često se osećaju kao da nemaju moć ili kontrolu nad onim što se dešava u životu. Možda se osećaju „zaglavljeni“ ili „zarobljeni“ u situaciji.

Nedostatak energije, loš san i smanjena motivacija mogu otežati prevazilaženje emocionalne iscrpljenosti. Vremenom, ovo hronično, stresno stanje može prouzrokovati trajno oštećenje vašeg zdravlja.

Svako ko doživljava dugotrajni stres može postati emocionalno iscrpljen i preopterećen. U tim teškim trenucima, emocionalni burnout vam se prikrade, ali nikada nije kasno da potražite pomoć.

Doživljavanje svakodnevnog stresa i anksioznosti je normalno, ali tokom vremena hronični stres može uzeti danak na telo. Emocionalni burnout je uzrokovan dugim periodom stalnog životnog stresa, bilo od ličnog stresa kod kuće ili stresa na poslu.

Razlog zbog kojeg dolazi do emocionalnog burnouta razlikuje se od osobe do osobe. Ono što bi moglo biti stresno za jednu osobu, možda uopšte nije za drugu. Često su uzrok emocionalnog burnout-a poslovi pod visokim pritiskom, dugi radni časovi ili posao koji mrziš.






Kako se oporaviti od burnouta?

Kao što je potrebno mnogo vremena da se oporavite od slomljene kosti ili teške infekcije, takođe je potrebno mnogo vremena da se oporavite od burnout sindroma.

Postoji period u kojem ste zaista bolesni, period u kome radite na oporavku i period kada se niste vratili u normalu, ali definitivno više niste u krizi. Studije pokazuju da aktivno negovanje samosaosećanja i empatije može ublažiti uticaj burnout sindroma.

Budite strpljivi – dajte sebi vremena i fokusirajte se. Izlečenje od burnout sindroma je proces i neće proći tako brzo. Primetite i nagradite trud koji ulažete, a ne samo rezultat.

Potražite mogućnosti i izbore koje možete napraviti da poboljšate svoju sadašnjost i budućnost. Napravite korak unazad i razmislite o tome kako se možete zaštititi, poboljšati sistem na poslu i/ili pronaći drugi sistem koji odgovara vašim potrebama.

Kada primetite da ste neproduktivni, napravite kratku pauzu. Ako radite od kuće, postavite radni prostor odvojen od ostatka doma. Slično tome, napravite raspored tako da znate da se možete „isključiti“ u određeno vreme.

Napravite listu nekih stvari koje vam izazivaju stres, kao i spisak stvari koje vam vraćaju energiju. Dajte sebi vremena da razmislite i ponovo se povežete sa svojim vrednostima, ciljevima i prioritetima. Možda se bavite zahtevnim poslom jer želite da pomognete ljudima, a možda i naporno radite da obezbedite finansijsku sigurnost za svoju porodicu. Kada se setimo i povežemo se sa razlogom zašto radimo nešto što je teško, lakše ćemo obaviti zadatak.

Terapija je prostor da procenite kako burnout sindrom utiče na vas, koje komponente sagorevanja na poslu su za vas posebno izazovne i koji faktori doprinose vašem iskustvu burnouta.

Ove strategije mogu uključivati korake za zaštitu vašeg mentalnog zdravlja. Na primer, delegiranje zadataka ako je moguće i rad na komunikaciji kao što je postavljanje granica sa poštovanjem, a ne sa iritacijom.





Burnout simptomi


Uobičajene simptome burnout sindroma prepoznaćete ako se većinu vremena osećate umorno ili iscrpljeno, bespomoćno, zarobljeno i/ili poraženo, kao da ste sami na u svetu, imate ciničan/negativan stav i sumnjate u sebe.

Takođe, simtpomi uključuju odugovlačenje s poslom i shvatanje da vam je potrebno više vremena da završite stvari, kao i osećaj preopterećenosti.

Ignorisano ili nerešeno sagorevanje na poslu može imati značajne posledice po zdravlje, uključujući: prekomerni stres, nesanicu, tugu, bes ili razdražljivost, zloupotrebu alkohola ili supstanci, bolest srca, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, pad imuniteta.


Da li postoji test za burnout sindrom?


Burnout test ne postoji, a samo terapeut ili lekar može pouzdano dijagnostikovati burnout sindrom. Ako osećate da stres ili anksioznost drastično utiču na vaš život, preporučujemo da potražite savet od zdravstvenog radnika.

Međutim, postoje neka pitanja koja možete postaviti sebi kako biste prepoznali da li doživljavate burnout sindrom.






Zapitajte se:

Da li ste postali cinični ili kritični na poslu?
Da li se “vučete” na posao i imate problema da počnete da radite?
Da li ste postali razdražljivi ili nestrpljivi prema saradnicima, kupcima ili klijentima?
Da li vam nedostaje energije da budete dosledno produktivni?

Da li vam je teško da se koncentrišete?
Da li vam nedostaje zadovoljstvo dostignućima?
Da li se osećate razočarano u vezi sa svojim poslom?
Da li koristite hranu, drogu ili alkohol da biste se osećali bolje?
Da li su se vaše navike spavanja promenile?
Da li vas muče neobjašnjive glavobolje, problemi sa stomakom ili crevima ili druge fizičke tegobe?

Ako ste na bilo koje od ovih pitanja odgovorili potvrdno, možda ste žrtva burnout sindroma.

Razmislite o razgovoru sa lekarom ili zdravstvenim radnikom jer ovi simptomi takođe mogu biti povezani sa drugim zdravstvenim stanjima, kao što je depresija.



Burnout bolovanje u Srbiji

Od 1. januara 2022. godine burnout sindrom je prepoznat kao zvanična dijagnoza u okviru Svetske zdravstvene organizacije, ali u Srbiji nije moguće na osnovu ove dijagnoze otići na bolovanje dok se ne izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno čaln 75.