Prof. dr Miodrag Ostojić: Uzroci zbog kojih slabi srce!

Remodelovanje srca i lečenje matičnim ćelijama neka su od novijih rešenja za obolele od srčane insuficijencije. Kada lekovi ne pomognu i bolest se ne otkrije na vreme, postoji mogućnost ugrađivanja totalnog veštačkog srca, ili pumpe koja pomaže levoj komori u istiskivanju krvi.

U početku je brže zamaranje pri većem naporu jedini simptom ove podmukle bolesti, zbog čega se ona uglavnom otkriva u kasnim stadijumima, kaže, u intervjuu za Novosti, akademik dr Miodrag Ostojić, kardiolog internista u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

– Važno je što pre primeniti ACE inhibitore, beta blokatore ili, odnedavno, kombinaciju blokatora neprilizin receptora i blokatora angiotenzin receptora. Kod bolesnika koji imaju izrazito promenjenu geometriju, kada srce dobije oblik lopte, radi se i hirurško remodelovanje, dok je kod teških stanja jedino rešenje transplantacija – objašnjava prof. Ostojić.

Koji stadijumi srčane slabosti postoje?

– Prva faza bolesti nastaje kada pacijent kojem je otkrivena srčana insuficijencija prividno nema fizička ograničenja, može rekreativno da se bavi sportom a da ga to ne dovede do zamora i gušenja. Ukoliko se oseća dobro kada miruje, ali brzo oseti zamor kada se fizički aktivira, to su znaci druge faze bolesti. Treći stadijum nastupa kada postoje znatna ograničenja, kada uobičajene dnevne aktivnosti dovode do umora i tegoba. U četvrtoj fazi, bolesnik je vezan za krevet i pri najmanjem kretanju dolazi do gušenja i zamaranja.

Da li su poznati uzroci nastanka srčane slabosti?

– U nekim slučajevima nemoguće je sa sigurnošću odrediti šta je prouzrokovalo srčanu slabost. To može da bude srčaniinfarkt, angina pektoris, visok krvni pritisak, aritmija, mane srčanih zalistaka, bolest srčanog mišića, preterana konzumacija alkohola… Ali, uzroci ovog oboljenja su često nepoznati.

Koje vrste lekova nove generacije se koriste u terapiji?


– U zavisnosti od simptoma bolesti primenjuju se različiti medikamenti, dok je ponekad neophodna kombinacija više lekova. ACE inhibitori dobijeni od enzima jedne vrste zmijskog otrova, dokazano produžavaju život bolesnika. U kombinaciji sa beta blokatorima, smanjuju mortalitet i za 40 do 50 odsto. Osim toga, za lečenje srčane slabosti koriste se diuretici, antagonisti aldosterone, inotropi, digoksin… Neki od ovih medikamenata služe za ublažavanje simptoma, ali ne mogu da produže život.



Šta ako takva terapija ne pomogne?

– Ima pacijenata u trećoj ili četvrtoj fazi bolesti, kod kojih nijedna savremena terapija nije dala rezultate. U tom slučaju, opcija je ugradnja implantabilnog kardioverter- defibrilatora (ICD), koji je sličan pejsmejkeru. U slučaju poremećaja ritma, isporukom šoka uspostavlja se normalan ritam. S druge strane, postoji resinhronizaciona terapija (CRT) koja šalje električne impulse pomoću dve elektrode na suprotnim stranama leve komore. Tako se dva suprotna zida kontrahuju jedan prema drugom, čime se ublažavaju simptomi. Treća opcija su mehanički uređaji (balon pumpa, VAD – ventricular assist device ili veštačko srce). Koristi se kod pacijenata koji čekaju transplantaciju, ali i kao alternativa transplantaciji i kod pacijenata koji nisu kandidati.

Kakve rezultate je pokazala STICH studija u lečenju srčane insuficijencije?

– Ova velika studija, u kojoj je učestvovao Institut “Dedinje”, pratila je dugoročne rezultate pacijenata koji su imali izmenjenu strukturu srca. Umesto elipsoidnog, srce je prešlo u loptasti oblik i postalo uvećano, zbog čega je lošije funkcionisalo. STICH studija je podrazumevala remodelovanje srca hirurškim putem u elipsoidni oblik. Rađen je i autokoronarni bajpas, sa remodelovanjem srca. Iako je u početku ova studija smatrana neuspešnom, nakon 10 godina pokazalo se da remodelovanje i bajpas produžavaju život i da ljudi sa uvećanim srcem, kod kojih je to urađeno, žive duže od onih kod kojih ova intervencija nije primenjena.







Dokle se stiglo u lečenju matičnim ćelijama?

– Pre 10 godina urađena je studija koja je izučavala terapiju matičnim ćelijama druge generacije. Uzimale su se iz ilijačne kosti, prečišćavale, stavljale u Petijevu šolju i tretirale faktorima rasta u specijalizovanoj laboratoriji u Belgiji, kako bi dobile nove karakteristike. Nakon osam nedelja, ćelije su se slale iz Belgije nazad u centre gde se studija radila. Tamo su ih preko katetera kroz koji je išla igla iz srčane šupljine ubrizgavali u srce. Cilj je bio da se razmnože, postanu novo živo tkivo, tj. napravi nova struktura.

Hoće li ova metoda uskoro biti široko primenjena?

– U tom istraživanju, u kojem su učestvovali Klinički centar Srbije, Vojnomedicinska akademija, KBC “Zvezdara” i KBC “Bežanijska kosa”, pokazalo se da postoje određene prednosti ove metode. Ipak, osnovni parametar, a to je produženje života, nije postignut. Još se traže načini da se studija poboljša, ali u ovom momentu ovakvo lečenje još je u fazi eksperimenta. Primenjuje se samo u kliničkim studijama, uz pristanak zdravstvenih vlasti i pacijenata. Važno je da to pacijenti znaju, jer u svetu postoje mnogobrojne destinacije sa razvijenim zdravstvenim turizmom, gde se u cilju profita nudi lečenje matičnim ćelijama.

To znači da je transplantacija i dalje jedino rešenje kod teških stadijuma bolesti?

– Transplantacija srca jeste jedino rešenje kod postojanja teške srčane insuficijencije, gde se lekovima, operacijom i dostupnim sredstvima ipak ne može pomoći. Transplantacija može drastično da poboljša preživljavanje i kvalitet života. Pacijenati koji bez nje ne bi preživeli više od godinu dana, žive 12 godina duže u 50 odsto slučajeva. Problem je što kandidati za transplantaciju moraju da sačekaju odgovarajućeg donora, kojih nema dovoljno.