Ostalo

Smeno

Počeo je Velikogospojinski post! Šta i kada sme da se jede!

Počeo je Velikogospojinski post! Šta i kada sme da se jede! Od danas do 28. avgusta za pravoslavne vernike traje jedan od najstrožih postova kojim se obeležava smrt Bogorodice i njeno uznesenje na nebo.

Počeo je Velikogospojinski post! Šta i kada sme da se jede! Screenshoot/Youtube




Velikogospojinski post spada u četiri najvažnija posta i traje traje 15 dana. Velikogospojinski post je najstroži posle Vaskršnjeg. Trajaće do praznika Presvete Bogoridce, koji vernici slave 28. avgusta.



- Svrha svakog posta jeste da se čovek izdigne iznad svoje ogrehovljenosti, iznad svoj čovečanske prirode i da se kroz tu jednu žrtvu, približi Bogu, da postane ono što zaista jeste, bogoliko biće. Post je nešto što nam je Bog dao da bi se najbolje prebližili Bogu i postali ta bogolika bića.Gospoinski post po Tipiku Pravoslavne Crkve se negde rangira kao Vaskršnji post, koji je dosta strog, traje kratko dve nedelje, fiksni je i traje do praznika Presvete Bogorodice i posvećen je Bogomajci, kao našoj majci i zaštitnici. Ovaj post bi trebalo da se od ponedeljka do petka strogo posti, subota i nedelja su po Tipiku razrešene na ulju - istakao je Mladen Šobot, sveštenik.


Prema rečima vernika post je itekako značajan. Srpski patrijarh Porfirije poželeo verncima da dane  Velikogospojinskog posta provedu u miru i radosti.








PRESELJENJE NA NEBO



- Osetio sam obavezu da vam se danas obratim, najpre da bih pravoslavnima poželeo blagosloven početak posta posvećenog Presvetoj Bogorodici i slavnom događaju Njenog uspenja, odnosno kraju njenog zemnog života i preseljenju na Nebo. Želim vam da predstojećih desetak dana, koliko je to god moguće, provedete u miru, da u radosti proslavite predstojeći praznik Preobraženja Gospodnjeg, a da molitve za bližnje, za naš rod i čitav svet uputite Presvetoj Bogomajci čija duša je, kako je i prikazano na veličanstvenoj sopoćanskoj fresci, u rukama njenog ljubljenog Sina, Spasitelja sveta - rekao je patrijarh Porfirije.

Post se sastoji od telesnog i duhovnog uzdržavanja od grehova. Telesni post podrazumeva  uzdržavanje od hrane životinjskog porekla i grešnih misli. Duhovni post podrazumeva iskrene molitve, dobra dela, kao i ljubav prema bližnjima .

Velikogospojinski post se prvi put pominje u 9. veku. Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1166. u vreme cara Manojla Komnina, piše RTS.

Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.







MOLITVA I OPRAŠTANJE

Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.

Podseća da su, uz svedenu trpezu i smirene strasti, milostinja i opraštanje prvi na putu kojim telo i duša postanu smirena celina, što vodi saznanju i spasenju u Božjoj milosti. Podseća i da hrišćanski treba živeti svakog dana, a ne samo u vreme posta.

Tokom sledeće dve nedelje, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje (19. avgust), kada se može jesti i riba.

Na Preobraženje, prvi put ove sezone, jede se grožđe, koje se baš na taj praznik deli narodu u crkvama. Post se završava 28. avgusta na Veliku Gospojinu.

Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.



Grožđe se jede na Preobraženje!
 






Viber

Autor: O.J
Izvor: svetplus.com/RTS/RTKLIVE

Povezane vesti:


>