Gordana Šaulić javno progovorila o užasima koje je prošla njena porodica!

Gordana Šaulić, udovica Šabana Šaulića, ispričala je da je njen otac Mihajlo Mićo Dragaš bio u zloglasnom ustaškom logoru, iz kojeg se vratio živ, za razliku od preko 40 članova svoje porodice.


- Samo pominjanje imena Jasenovac, u meni izaziva tugu, nelagodnost i strahotu. Moj otac je jako retko o tome pričao. U stvari, najviše sam o tim događajima saznala u knjizi Dragoja Lukića. „Rat i djeca Kozare”. Moj otac je inače iz Sreflija, to je kod Bosanske, sada Kozarske Dubice. Mislim da je ceo taj kraj završio u logorima ili ubijen. Tata je bio u Jasenovcu zajedno sa svojim ocem, odnosno mojim dedom, svoja dva brata – mojim stričevima, i 45 ili 46 članova uže porodice. Svi oni su ostali u jasenovačkom logoru, osim tate, koji je uspeo da pobegne. Tada je imao 12 ili 13 godina - priseća se Goca i iznosi nekoliko detalja o očevom begu iz ustaške klanice, koje je upamtila od oca:

- Tata, deda i drugi logoraši išli su preko nekog mostića koji je sa strane bio ograđen bodljikavom žicom. Terali su ih da pređu na drugu obalu kako bi ih ubacili u te peći. Deda je, međutim, viknuo ,,Juriš!”, i počeli su da beže. Pucali su im u noge, moj stric je samo rekao ocu „Tata, ranjen sam”. Deda je uspeo da prebaci oca preko te bodljikave žice, košuljica mu se zakačila za nju. Ko ga je dalje gurnuo u vodu, ne znam. Nije znao da pliva, ali uspeo je da ispliva. Nije znao ni gde se tačno našao kada je došao do druge obale… Kad se dokopao te obale, trčao je i sutradan je naišao na neku partizansku jedinicu, kojoj se priključio. Bio je kurir kod Žarka Zgonjanina, tad je bio on general, to je bio njegov odred i tako je u partizanima dočekao kraj rata.

Nažalost, ostali logoraši iz Mihajlove familije nisu bili te sreće. Majka i sestre su bile negde u partizanima, ali u logoru niko nije preživeo:

- Spaljeni su njegov otac Steva, stričevi, braća Rajko i Milan i svi ostali članovi porodice. Po mom ocu Mihajlu, koga su zvali Mićo, Šaban i ja smo nazvali našeg sina.