Bora Drljača je imao velike planove! Bio je hrabar i pozitivan!

Pevačeva bliska prijateljica i koleginica, pevačica Svetlana Tomić, poznatija kao Mala Cana sada je za Pink.rs otkrila kako su izgledali poslednji Borini dani, ali i da je imao velike poslovne planove, verujući da će se u potpunosti izlečiti i vratiti na javnu scenu.


- Mnogo mi je teško, baš sam loše, ne mogu da verujem da Bokija više nema. Sa njegovim sinom Vladom sam do zadnjeg trenutka bila u kontaktu, on mi je i javio. Da, svi su loše, velika je ovo tuga. Čula sam se i sa Erom, on me je pozvao da čuje da li je to tačno - poručila je Borina prijateljica i koleginica za Pink.rs na početku razgovora i otkrila kako je izgledao njihov poslednji susret, te kako se pevač ponašao u najtežim trenucima.







- Pre nekih 15 dana smo se videli. Sa mnom je uvek bio vedrog duha, voleo je da se šali, uvek bi me pitao: "Gde je moja nagazna mina?", tako me je zvao po našoj duetskoj pesmi koja je veliki hit. Ja bih se tad nasmejala i pitala ga: ''Gde je moj šmeker za cure i žene?'', onda bi se Boki nasmejao. Pisao mi je poruke u zadnje vreme ili bi me pozvao. Voleo je da dođe kod mene u kuću kad spremim ručak. Uvek me je hvalio kako sam dobra kuvarica. Trebalo je kad izađe iz bolnice da dođe kod nas u vikendicu da se malo odmori, govorio bi da bi mu to baš lepo prijalo, a on i Andrija Bajić bi uživali, dok ja kuvam i kroz šalu bi se Boki nasmejao govoreći da idu da jure ženske... - kaže Svetlana kroz suze i dodaje:


- Boki je bio smršao dosta, ali je govorio da je trebalo ranije da smrša i da mu baš prija kilaža koju je imao. Trebalo je da snimimo još jedan duet. Radovao se tome. Uvek mi je govorio da mu je naša pesma došla kao infuzija na estradi. Imali smo planove da odemo na turneju za Ameriku, Kanadu čak smo pričali i o Australiji. Bio je pozitivan. Pitala sam ga da li ima nekih bolova, govorio mi je da nema, to me je ohrabrilo - da ga barem ništa ne boli - rekla je pevačica i dodala da je sa Borom bila veoma bliska, te da su često i plakali zajedno.

- Mnogo sam tužna. Nisam ni sanjala da će takav čovek jednog dana biti moj veliki prijatelj. Čak i kad mu je druga supruga Rada preminula, jedino smo ja i Andrija Bajić otišli u Sombor na sahranu od cele estrade. Smatrao nas je velikim prijateljima. Pričali smo o svemu, on o njegovim mukama, ja o mojim. Često bi se oboje rasplakali u toj priči naših života, jer smo oboje emotivci.