Ostalo

Smeno

Zašto Srbi ne rade na crveno slovo?! Šta znači podebljano crno?

Srpska pravoslavna crkva ima ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima. Zašto Srbi ne rade na crveno slovo?! Šta znači podebljano crno?

Zašto Srbi ne rade na crveno slovo?! Šta znači podebljano crno? Screenshoot/Youtube




Termin "crveno slovo" je utemeljen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obeleženi crvenim slovima u kalendaru. Na taj dan se uglavnom posti, ništa se ne radi i odlazi se u crkvu.


- Nemoj da radiš danas, spaliće te Sveti Ilija. Crveno slovo je, završićemo onaj posao sutra... - ovakve i slične rečenice su česte u našem narodu. Crveno slovo u kalendaru se poštuje iz verskih razloga, ali i zato što ljudima prija odmor.


A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.




 




Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja. Tačno je to da su svi svetitelji pred Bogom veliki (nema malih svetitelja) , ali o tim praznicima crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi pri crkvi (i u porodici – maloj crkvi) , gde se hrišćani uče vrlinskom životu. 



Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila značajnim događajima iz Spasiteljevog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišćani praznuju, odnosno, ne rade.



U kući se obavljaju samo nužni poslovi - pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim preduzećima, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kući, treba da praznuju, odnosno da izostave neke svoje poslove koje obavljaju kod kuće.








Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduzeća, i da taj dan na miru, sa svojim ukućanima, posveti svojoj slavi i prazniku.



Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.



Crno podebljano slovo je više istorijski momenat. Za vreme Austrougarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, država je videla koliko praznika ima, pa je ispalo da Srbi više ne rade nego što rade. Ali i crna podebljana slova su zapravo nekada bila crvena slova.





 

Viber

Autor: O.J
Izvor: svetplus.com/Opanak

Povezane vesti:


>