Posledice neprestanog gledanja u ekrane računara i mobilnih telefona mogu ostaviti trajne posledice po naše zdravlje. Zamor očiju, osećaj opterećenja i sušenje očnog dna samo su neki od simptoma koji mogu dovesti do sindroma kompjuterskog vida.


Reč je o stanju oka, koje nastaje ako čovek provodi tri i više sati dnevno ispred monitora. Sindrom se manifestuje zamorom, pospanošću, glavoboljom i pojavama kao što su dupli, i ponekad zamagljeni vid. 



Vitamin A za oporavak očiju

Gledajući u kompjuterski ekran, oči stalno reaguju na svetle i tamne tačkice. Oči troše više fotosenzitivnog pigmenta, koji je potreban za vid pa je poželjno uzimanje vitamina A. Vitamin A igra važnu ulogu u proizvodnji rodopsina. 



Vitamin A je antioksidans i pokazalo se da igra značajnu ulogu u prevenciji gubitka vida uzrokovanog degenerativnim stanjima poput katarakte ili makularne degeneracije. Studije također pokazuju da vitamin A zajedno sa ostalim antioksidansima pomaže da pri usporavanju progresiju neuropatije, uključujući i dijabetičku neuropatiju.



Ljudi koji bi trebali smanjiti unos masnoća i holesterola mogu jesti hranu u kojoj ima beta-karotena, suspstance koju telo uz pomoć sunčeve svetlosti pretvara u vitamin A.

 

Silica: Ove male vrećice imaju osam genijalnih primena!

Gde ima vitamina A?


Vitamin A ćete najviše pronaći u voću i povrću svih boja; žute, narandžaste, zelene, ali u obliku tamno obojenog biljnog pigmenta provitamina A ili beta-karotina, koji se tek u organizmu transformiše u vitamin A. 

Kada nutricionisti preporučuju konzumiranje obojenog voća i povrća, misle zapravo na beta-karotin. Tu spadaju neke vrste povrća čija je konzumacija u našim krajevima uobičajena, kao što su šargarepa, spanać, salata, ali je mnogo više onih vrsta čije gajenje i korišćenje nije često, na primer, maslačak, lisnati kelj, blitva, endivija i matovilac. 

Među voćem, preko 20% dnevnih potreba zadovoljavaju dinja i kajsija. Razne vrste bundeva imaju čak i do 60% ovog vitamina.

Naravno, šargarepa je osnovni izvor vitamina A, jer se konzumacijom samo 100 g dnevno mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Njeno korišćenje je i najjednostavnije jer nije skupa, može se kupiti tokom cele godine i pripremiti na razne načine, što je vrlo bitno jer se vitamin A ne uništava toplotom.

S druge strane, samo mali broj namirnica životinjskog porekla se može smatrati bogatim izvorom vitamina A (100 g namirnice zadovoljava više od 20% dnevnih potreba). To su iznutrice (samo jetra), riba (samo tunjevina), mlečni proizvodi (samo puter i pavlaka) i jaja. Mleko i ostali mlečni porizvodi, kao i ostale vrste riba su siromašni vitaminom A jer u 100 grama imaju samo 3-5% dnevnih potreba, dok ga meso praktično uopšte ne sadrži.



Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE