Da li je normalno da partneri varaju? Brak nije mesto gde treba tražiti ljubav!

Jutros izlistavam profile na mrežama za upoznavanje, pokušavajući da što bolje razumem ljude oko sebe. Postavljam sebi pitanje, koliki je procenat osoba koje poseduju profil na ovim aplikacijama, a koje imaju partnera. Ujedno pokušavam da odgovorim na pitanje klijentkinje, nedavno postavljeno: 

“Da li je sada normalno da partneri varaju?” Pod pojmom "normalno", ona podrazumeva da li je to postalo učestalo.

Marija je patila od depresije nakon što je saznala za prevaru svog muža. Pitala se kako je moguće da to dogodilo, mislila je da je njen suprug nikada neće prevariti. Prevaru dožive i muškarci od strane svojih partnerki, takođe u fazi kada misle da sve funkcioniše dobro. Dakle, realnost nam saopštava da se neverstvo dešava i u brakovima i u emotivnim vezama gde naizgled sve dobro funkicioniše. Dešava se i u dobrim i u lošim brakovima.

Zašto? Kako? Pitanja su većine onih koji su doživeli emotivno neverstvo.

Neverstvo predstavlja intezivno stresnu situciju, koja proizvodi kod prevarenog najčešće stanje šoka uvodeći ga u preispitvanje svoje prošlosti, svog identiteta, ostvaljajući ga zapitanog za dalju budućnost.
 

Partnerski odnosi: Kako nisko samopoštovanje uništava vezu!

Kako rekoh da je to situacija koju prevareni doživljava traumatskom, neminovno je da saznanje o neverstvu prati i psihološka obrada koja nalikuje obradi trauma. Nju karakterišu opsesivne negativne misli (Ne treba više da živim jer sam ovo doživela/o. Ja ne vredim jer je/njega nisam zadržala/o), intezivna anksioznost, blokada, distanciranost, utrnulost, bes i depresija.

Moderna tehnologija dodatno otežava proces obrade trauma jer partneri ostavljaju dokumentovane tragove, pa se prevarena osoba najčešće bavi prelistavanjem, preslušavanjem ili proverom profila partnera/partnerke.

No, bračna neverstva ne moraju da budu kraj braka. Ona mogu da budu nekada i korisna. Mogu partnere da nauče o braku, mogu da ih upute u njihova očekivanja od braka.

Kroz psihoterapijski proces se partnerima pomaže da razumeju sebe, da uspostave uvid u odnosu na ono što oni misle da žele, da shvate šta misle da imaju u partnerstvu i da razmišljaju o onom na šta misle da imaju pravo.

Uverenja i stavovi o braku i partnerskim odnosima su se upadljivo promenili od kraja prošlog veka. Promenio se čovekov odnos prema braku, a samim tim se promenio i odnos prema preljubi.

Dominantno, većina partnera u emotivnoj vezi želi sve ono što su reperi tradicionalnih porodica: sigurnost, novac, moć, decu, ali želimo i da nam partner bude najbolji prijatelj, konstantna podrška, da budemo strasni ljubavnici. Želimo da nam partner ponudi sigurnost, pouzdanost, stabilnost, istinitost, “jer od njega to zavisi”. 

Kao da smo u pogledu percipiranja braka evaluirali u pravcu od toga da se ranije verovalo da brak nije mesto gde treba tražiti ljubav i strast, ka današnjem modu kada ljudi lutaju i traže druge partnere, jer brak ne obezbeđuje ljubav i strast koju očekuju da treba da im pruži.

Obilje iracionalnosti se uplelo u odnos između dve osobe. U praksi se susrećem sa ljudima, koji svoje supružnike opisuju u superlativu, kažu da ih vole, kažu da su oni njihove bliske osobe, srodne duše, ali ipak priznaju svoju aferu. Neki od njih su bili verni godinama, dok neki od njih su bili neverni godinama. Ovi prvi su nekako skliznuli u prevaru. Zašto?
 

Da li partner nešto krije u svom telefonu? Kako ga uhvatiti u prevari!

Oni koji prevare svog partnera misle misli poput onih:

“Većina mojih poznanika ima nekog sa strane. To je sada normalno”; 
“U Podgorici postoje i vicevi o učestalosti neverstva. Nisam ništa uradio mimo drugih”;
 “Jednostavno se dogodilo. Nisam mnogo razmišljao-razmišljala”; 
“Da je brinuo više o meni, ne bih ga prevarila. On je kriv”; 
“Najavljivala sam mu da nisam zadovoljna, da ću ga prevariti jer me zanemaruje”;
“Nije mogla da mi rodi sina, to je objektivan razlog prevare”, itd.

Čuju se misli poput: 

“Moj ljubavnik-ca je moja srodna duša”; 
“Nju ili njega sam čekao/la čitavog života”; 
“Nikada se nisam ovako osećao/osećala”; 
“On/ona je bio/bila zaljubljen/a u mene od sedme godine, konačno smo se spojili”;
“Razume me i kada ništa ne pričam, to moj suprug/žena nikada nije uspeo/la”, itd.
 

Svaka treća žena ima problem! Evo zašto gube želju za s*ksom!

Nekada se prevarim i pomislim da sam čula sve razloge mogućeg neverstva, ali ne, varijacije su mnogostruke.  Prevara se nekada dogodi i zbog manjka samopouzdanja, na taj način sebe osoba hrabri jer je uspeo/la da osvoji drugu osobu.

Partnersko neverstvo je mnogo više od skupa njegovih sučionioca, mnogo više od žrtve i počinioca. Da bi se razumela njihova međuigra potrebno je razmišljati idiosinkratično (svojstveno) o jednom paru.