Dragomir Bojanić Gidra: Poslednje dane proveo zabavljajući ranjenike!

Njegova ćerka Jelena Bojanić, prisećajući se jednom prilikom poslednjih očevih dana, otkrila je šta se dešavalo na VMA u Beogradu sve do 11. novembra 1993. godine, kada je čuveni Gidra preminuo od raka jetre.  

- Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, mnogi su bez nogu. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici, sede do četiri ujutru kod njega, a on za svakog od ima štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče zabavljao ranjenike - pričala je Jelena.

Njegova ćerka je devedesetih otišla u Ameriku. Pre toga je bila u Londonu. Njen otac se iz inostranstva vratio zbog nostalgije, a ona zbog njegove bolesti.



- U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18 do 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike - otkrila je Jelena.