Društvenim mrežama kruži oglas devizne udovice! Da li internet trpi baš sve?

Društvenim mrežama kruzi “oglas” jedne devizne penzionisane bake koja traži mlađeg muškarce. Ako nije reč o nekoj fotomontaži ili samo šali, reč je o penzionerki koja je dugo živela u inostranstvu pa je zaboravila maternji jezik. Nije samo reč o (ne)pismenom oglasu nego i o samom sadržaju, da traži mlađeg muškarca za “điđi-riđi”, a sve uz fotografiju gospođe u crvenoj haljini raširenih nogu.

 “Udovica sam već tries godina. Bila sam za Švabu udata. Imam pemziju dvje iljade eura. Tražim mlad muškarac za điđi riđi i da me voza po bolnicu odje u Nemačku. Plaću dobro, ako ima taki nek se javi!"



Nakon smrti bračnog druga ožalošćenoj osobi će u narednim danima verovatno biti potrebna praktična pomoć. Možete li pripremiti nešto za jelo, smestiti rodbinu koja je došla ili praviti društvo ožalošćenoj osobi? Treba da znate i to da muškarci i žene drugačije podnose žalost i usamljenost. Na primer, u nekim delovima sveta više od 50 posto udovaca se ponovo oženi u roku od 18 meseci posle smrti supruge, što je retko kad slučaj sa udovicama. Zašto postoji ta razlika?

Nasuprot uvreženom mišljenju, muškarci se ne žene ponovo samo da bi zadovoljili svoje fizičke i seksualne potrebe. Zapravo, budući da su muškarci skloni tome da se poveravaju samo svojoj supruzi, nakon njene smrti mogu se osećati veoma usamljeno. S druge strane, udovicama je često lakše da nađu emocionalnu podršku, čak i kada ih prijatelji pokojnog muža zaborave. Ta sklonost koju muškarci imaju delimično objašnjava zašto mnogi od njih smatraju da je ponovno sklapanje braka jedini način da više ne budu usamljeni, uprkos riziku da i suviše brzo započnu jedan novi odnos. Udovicama je lakše da se izbore sa usamljenošću.