Međunarodni dan žena! Istinska jednakost još uvek čeka da bude ostvarena!

 Svakog dana treba insistirati na ravnopravnosti polova ali današnji dan je važan datum u istoriji i treba nam poslužiti da se podsetimo zbog čega slavimo Osmi mart i šta se tim datumom ukazuje. 

Međunarodni dan žena (skraćeno Dan žena), međunarodni je praznik koji se obeležava 8. marta svake godine. Tog dana se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Prvi Dan žena se slavio 28. 2. 1909. u SAD temeljem deklaracije koju je donela Socijalistička partija Amerike.

Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici Triangle Shirtwaist u (New Yorku 1911. godine) kada je poginulo preko 140 žena. Ideja da se obeležava međunarodni dan žena se prvi put pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale osmog marta 1857.  godine u New Yorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.

Protesti na 8. 3. su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz New York tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale te ustanovila “Međunarodni dan žena” na predlog slavne nemačke socijalistice Clare Zetkin.

Naredne godine je Međunarodni dan žena obelžen od preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. U predvečerje prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale mirne demonstracije 8. 3. 1913. godine.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Alexandra Kollontai nagovorila je Lenjina da 8.3. postane državni praznik, i tokom sovjetskog perioda se koristio za obilježavanje "herojstva radnica".

Međutim, u mnogim komunističkim državama je taj praznik izgubio svoju ideološku osonovu i postao prilika za muškarce da iskazuju svoju ljubav i poštovanje prema pripadnicama suprotnog spola, posluživši kao svojevrsni amalgam Majčinog dana i Valentinova u zapadnim državama.

Dan žena je ostao državnim praznikom u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgiziji, Moldovi, Mongoliji i Tadžikistanu, a obeležava se cvećem i poklonima.

Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obelžavati 1930-ih, delom i zbog toga što se povezivao sa komunizmom. Međutim, 1960-ih su ga ponovno počele slaviti feministkinje. Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. Interesantan je podatak da je Švajcarska bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama (1972).

Danas mnoge organizacije u svetu, obeležavaju Međunarodni dan žena, a neke se nastoje izboriti da postane državni praznik ali to još nije slučaj. 

Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine. Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. 

Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje. Neka vas ovaj tekst podseti da je 8. mart nešto više od buketa cveća i kutije bombona! Jer, istinska jednakost još uvek čeka da bude ostvarena!