Serija Koreni gledanija od rijalitija! Uloga Aćima pisana za Berčeka!

Dramaturg, reditelj i profesor na FDU Đorđe Milosavljević je najtraženiji domaći scenarista. Na malim ekranima trenutno gledamo njegovu seriju "Koreni", a u razgovoru za Kurir otkriva za koje glumce je pisao uloge i šta mu je rekla Ana Ćosić, ćerka velikog Dobrice Ćosića. 

Đorđe Milosavljević sve vreme čvrsto verovao da drama "Koreni" ima elementarnu snagu koja će osvojiti domaću publiku:

"Ipak, još dok se scenario pisao, od naših saradnika sa televizije mogli smo da čujemo da su "Koreni" suviše ozbiljan i težak materijal. Nadao sam se i očekivao uspeh kod publike, ali su ovakve razmere ipak sjajno iznenađenje. Bilo je scenarija kojima sam bio zadovoljan koliko i scenarijem "Korena", ali sam ovde najzadovoljniji zbog jedinstvene hemije između scenarija, glumaca, reditelja i cele ekipe, koja se na seriji izgradila."

Kada je rijaliti program u pitanju i utisku da je serija uspela da pobedi takvu vrstu programa, reditelj kaže da je u svom terminu svakako jeste i dodaje:

"Naravno, nikom ne možete da zabranite da gleda rijaliti program, ali su oni istrošeni kao format. Samo još najnezahtevnija i najpasivnija publika želi da po ceo dan gleda veštački suživot potpuno nezanimljivih indivudua koje se po svaku cenu trude da izgledaju zanimljivo. Uostalom, u rijaliti programu je već viđeno sve, ubistva u programu, srećom, nisu dozvoljena, a koga pornografija zanima, bolju svakako može da nađe na internetu."

Šta vam je bilo najteže u radu i da li ste nešto morali da izmaštate?

"Ćosić govori o sukobu između modernosti i tradicionalizma u političkoj borbi i porodičnom životu, a to je savremena i aktuelna tema. Bilo je pak mnogo stvari koje je trebalo izmaštati ili, tačnije, rekonstruisati na osnovu detalja iz romana "Koreni", poput, recimo, porodičnog života u prošlosti Katića, ili života hajduka Nikole pre nego što je sreo Aćima Katića. Za neke delove serije koristio sam i ono što se o porodici Katić saznaje iz trilogije "Vreme smrti".

Kada je podela uloga u pitanju, zanimljivo je da je Aćima Katića trebalo da glumi Aleksandar Berček:

"Kao Simku i Tolu od početka sam video Slobodu i Jezdu, drago mi je da su oni potom te uloge i tumačili. Aćima Katića sam, tokom celog pisanja scenarija, zamišljao kao Aleksandra Berčeka, s kojim sam razgovarao tokom rada na scenariju. Bio je stvarno veliki šok kada sam saznao da je odustao od uloge. Angažovanje Lauševića sigurno je bilo spasonosno, a i najbolja stvar koja je mogla da se desi. Ipak, sve dok konačno nisam video ulogu Aćima na premijeri "Korena" u Vrnjačkoj Banji, ja sam ga još video kao Berčeka. Posle premijere, Aćim je za mene konačno postao samo Žarko."

Reditelj kaže da je njegov favorit Đorđe Katić namučen i zlostavljan još od detinjstva:

"On je najodbojniji lik u seriji, patetičan, pun samosaželjenja, ali i okrutnosti i grubosti. S druge strane, on jeste namučen i zlostavljan od detinjstva pa sve do zrelog doba. Ali Đorđe Katić doživi najveću promenu - baš takav čovek na kraju svim srcem zavoli i prihvati jedno dete, ugušivši u sebi opravdanu i razumnu sumnju da ono u stvari nije njegovo. Ta promena čini Đorđa Katića pravim dramskim junakom "Korena". Takođe sam impresioniran načinom na koji se sa ovom nezahvalnom ulogom izborio Igor Đorđević."

"Korene" ste pisali po romanu Dobrice Ćosića. Da li ste stigli da razgovarate s velikim piscem pre nego što ste počeli rad na scenariju?

"Nažalost, nisam imao tu priliku. Ipak, zahvaljujući ljubaznosti i strpljenju Ane Ćosić, stekao sam utisak da sam, barem posredno, upoznao pisca i čoveka koji je sa svega trideset tri godine uspeo da napiše "Korene". Najveći kompliment za rad na "Korenima" dobio sam upravo od Ane, koja je, pročitavši scenario, rekla da veruje da bi njen otac želeo da televizijska serija izgleda upravo onako kako sam je napisao."

Koliko je realno da dramatizujete i druga Ćosićeva dela?

"Ćosićevo delo nosi veliku dramsku snagu, koja ga čini idealnim izvornikom za televizijsku adaptaciju. „Vreme smrti“ i „Vreme zla“ mogli bi da u formi televizijske serije prikažu svu surovost i težinu 20, veka u Srbiji. Ovi romani i žanrovski, kao kombinacija istorijske, ljubavne, ratne i špijunske drame, nude pravu priliku za proizvodnju savremene televizijske serije, koja bi na kreativnom i umetničkom planu izdržala poređenje sa onim najkvalitetnijim što svet nudi. Naravno, sve to na kraju delom zavisi i od pomenutih produkcionih uslova..."