Tajna velikog zdanja! Kremlj krije biblioteku, ali to nije sve

Mnoge su čuvene biblioteke starog sveta uništene bespoštednim osvajanjima moćnih vojski; aleksandrijsku, koja je čuvala 500.000 knjiga, uništio je delom Julije Cezar a delom hrišćanski carevi u IV veku, a kartaginsku koja je na svojim policama imala 200.000 svitaka rimska vojska posle punskih ratova.

Biblioteka u Carigradu zato nije smela da doživi istu sudbinu: dok su se nadiruće osmanske vojske žedne hrišćanske krvi koja je dugo odolevala njihovim napadima spremale za poslednji nasrtaj na svetsku prestonicu kulture, pismenosti i civilizacije, Grci su brigu brinuli o spasavanju najvećeg blaga koje je jedan grad, država i narod mogu imati: knjiga.

U pitanju su bile knjige iz stare Grčke, Rima, Persije, Indije i drugih delova Evroazije, pisane na grčkom, latinskom, hebrejskom, arapskom, egipatskom, persijskom i kom sve ne jeziku. Sve ono što nam danas nedostaje kako bismo sklopili antičke kockice - dela Pindara, Polibija, Tacita, Cicerona, Vergilija, Svetonijevi "Životi dvanaest cezara", izgubljene grčke tragedije i komedije, mnogi unikati, sveukupno preko 700 knjiga mahom optočenih draguljima - ponela je Sofija Paleolog, sestričina cara Konstantina XI Dragaša, sa sobom na put u Moskvu gde su je na brzinu udali za moskovskog cara Ivana III.

Vrednost ove biblioteke bila je i tada kao i sada neprocenjiva, baš kao što bi i Istočnom romejskom carstvu svedenom na jedan grad bila neprocenjiva pomoć Moskve u odbrani poslednjeg bastiona Rimske imperije, zbog koje je ovaj poduhvat mlade Sofije i pokrenut. Pomoć ipak nikada nije stigla.
Nakon pada Konstantinove prestonice, ruski je monah Filofej proglasio Moskvu "Trećim Rimom", aIvan III pokrenuo masivnu rekonstrukciju Kremlja koji je do tog trenutka uglavnom imao drvene palisade kao zidine.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih se sa rekonstrukcijom počelo je zahtev Sofije Paleolog svom mužu da sagradi nešto gde će knjige koje je ona sa sobom donela kao miraz biti sigurne od vatrikoje su inače često pogađale drveni Kremlj.

Međutim, Ivan III je otišao korak dalje i "Liberiju" (kako je biblioteka nazvana) sagradio ispod zemlje; radove je maestralno predvodio Ridolfo di Fjoravanti, italijanski arhitekta koji je znalački zaustavljao tokove podzemnih pritoka reke Moskve zidovima i ciglama. Niko ne zna koliko se tačno prostorija, soba i tunela krije u lavirintima ispod zidina najlepše i najmoćnije tvrđave na svetu.

Kada je na vlast došao car Ivan IV, koga će istorija upamtiti kao Groznog (postoje ozbiljni radovi koji ukazuju na mogućnost da je cela priča zločinstvu ovog ruskog vladara čista vatikanska izmišljotina), Kremlj je uglavnom već poprimio današnji izgled. Grozni je dodatno proširio podzemni grad ispod tvrđave, dodao mnoštvo tajnih prolaza, tunela i soba, i navodno pobio sve one koji su znali gde se u njemu tačno nalazi najvažnija svetska biblioteka. Kada je preminuo, verovatno od posledica trovanja, bio je jedini sa tim znanjem i tajnu lokacije znamenite biblioteke je poneo u grob.