Ekrem Jevrić: Igbala je mojoj ljubavnici pravila kolače

Ekrem: Ja sa svojom ženom spavam u krevetu, a dolazi ženska i pita me da prespava. Žena i ja je smestimo na kauč da spava i vratimo se u naš krevet. Pita mene Igbala: „Ko ti je ova?“

Vendi: A ko ti je stvarno ona bila?

Ekrem: Stani! Ja kažem: „To mi je prijateljica iz drugoga grada.“ Ona je, inače, Ruskinja. Plava, zgodna riba. Ja malo lažem ženu okolo kako je znam iz kafane, da joj ne kažem tačno.

Vendi: Jesi li imao nešto s njom?

Ekrem: A, imao jadan. Imao ja pre toga. Pa, zato je i došla!
Eva: Bilo joj lepo, pa je htela još.

Ekrem: Ujutru žena skuva kafu i nama i njoj. Dala joj je neke kolače. Ponudi je i da ruča, ali ova nije htela. I, ode ona tako. Posle toga smo žena i ja isti kao što smo bili.

Vendi: I nije provalila da si imao nešto s ovom?

Ekrem: Ne.

Vendi: Sada će da čuje i ima da pošandrca. Ej, još joj je dala i kolače.