Sveti Valentin ili Sveti Trifun: Legende o prazniku zaljubljenih!

U hrišćanskoj epohi, prema legendama, Valentin je bio sveštenik koji je u trećem veku nove ere osudjen na smrt u Rimu, jer je tajno venčavao mlade vojnike. Imperator Klaudijus je, prema toj legendi, zabranio mladićima da se žene, jer je zaključio da su neoženjeni vojnici bolji ratnici od onih sa ženom i porodicom. 

Postoje i priče da je Valentin ubijen, jer je pomagao hrišćanima da pobegnu iz rimskih zatvora. Jedna verzija te legende govori da je, dok je bio u zatvoru, poslao prvu čestitku za Dan zaljubljenih čuvarevoj ćerki, koja ga je povremeno posećivala. Prema drugoj verziji, čuvareva ćerka bila je slepa, a zahvaljujući molitvama zaljubljenog i zatvorenog Valentina, vratio joj se vid. Veruje se i da je Valentin u zatvoru dobijao razne poklone od dece koju je izlečio, pa da zaljubljeni zato šalju jedni drugima četitke, cveće i slatkiše. 

Spaljen je navodno 14. februara 269. godine, a malo posle smrti, narod ga je proglasio svecem. Kada se u Rimu učvrstilo hrišćanstvo, sveštenstvo je, prema toj legendi, odlučilo da ukine paganski praznik ljubavi Luperkalije i pomerilo ga dan ranije, što se poklopilo sa datumom pogubljenja Svetog Valentina. 

Prema nekim verovanjima, praznovanje zaljubljenih potiče iz srednjeg veka, kada se verovalo da ptice počinju da se pare 14. februara. Od toga navodno potiče običaj slanja čestitki. 

Pravoslavni hrišćani slave 14. februara Svetog Trifuna, rodjenog u Frigiji u trećem veku, za koga se veruje da je bio čudotvorac, da je isceljivao bolesne i pomagao siromašnima. Prema legendi, on je izlečio i ćerku rimskog cara Gordijana od duševne bolesti, a blago koje je za to dobio kao nagradu, podelio je siromašnima. Prema verovanju, Trifun je odbio da se odrekne Hrista u vreme cara Decija, zbog čega je osudjen na smrt i pogubljen mačem 14. februara 250. godine. 

Veruje se i da vinogradari na Svetog Trifuna obilaze vinograde i zalivaju lozu vinom da bi bolje rodila, pa otuda priče i verovanje da je poreklo tog praznika od grčkog boga Dionisa ili Bahusa, zaštitnika vinove loze i vina, vinogradara i gostioničara.