Veliki petak, dan Hristovog stradanja, obeležavaju sve hrišćanske crkve

Svi hrišćani danas slave Veliki petak. Dan kada je, prema verovanju, rimski prokurator Pontije Pilat osudio Isusa Hristosa na razapinjanje na krstu. Tog je dana Isus odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe i razapet na Golgoti, gde je umro. Dok je gledao šta vojnici i narod rade s njegovim životom, rekao je samo kratko: "Oprosti im Bože, jer ne znaju šta rade".

Veliki petak se zbog toga smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Ne služi se liturgija, posti se, jede se samo suvi hleb i pije voda. Prema običaju se farbaju uskršnja jaja, a budući da crvena boja simbolizuje Hristovu krv, upravo ona se najčešće upotrebljava.


Foto: Grant Cochrane / FreeDigitalPhotos.net

Na Veliki petak se takođe i ne veseli, ne peva, a od Velikog četvrtka do Uskrsa - nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer ona u pravoslavnoj crkvi znače radost, pa se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Srpska pravoslavna crkva obeležava Uskrs u nedelju 20. aprila, a ove godine se najveći hrišćanski praznik tog dana slavi i u celom svetu. Verski praznik praznuje se u našoj zemlji od Velikog petka do drugog dana Uskrsa, pa su neradni dani od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila.

Autor: B.B.
Foto: Screenshot YouTube