Džej: Želim da promenim veru i postanem pravoslavac

"Rođen sam u mešovitoj porodici. Pošto mi je otac musliman, a majka je bila hrišćanka, ja sam, kako to obično biva u takvim slučajevima, kao dete nasledio očevu veru. Devet godina svog detinjstva proveo sam u domu za siročad. Rastao sam na ulici i nisam bio u mogućnosti da razmišljam o tome da li ću nekom reći da sam katolik, pravoslavac ili musliman. Jednostavno, to mi nije bilo tako važno, ali kako su godine prolazile, postajao sam sve više pobožan," otkriva Džej.

S obzirom da ima puno prijatelja i da je svima drag, mnogi su ga zvali da im bude kum, ali nažalost on tu dužnost nije mogao da ispuni i često se oseća tužno kad se nađe u takvoj situaciji.

"Često su me moji dragi prijatelji zvali da im budem kum, kako na venčanjima, tako i na krštenjima, a ja sam morao da ih odbijem jer nisam kršten. To bi me svaki put veoma ražalostilo jer neke od njih volim kao da su mi rođena braća. Inače, veoma sam pobožan i redovno odlazim u crkvu Svete Petke gde palim sveće za svoje najbliže. Jedno vreme čak sam u nju išao svaki dan, dok sam u džamiji bio svega nekoliko puta," ističe pevač.

Potreba da svojim prijateljima ispuni želje i činjenica da najčešće odlazi u pravoslavnu crkvu rodila je u njemu potrebu da promeni veru.

"U životu stvarno ništa ne planiram. Ja sam čovek koji sve odluke, a pogotovu one važne, donosi u trenutku, pa će tako biti i ovog puta. Voleo bih da stvari postavim tako da kada me neko sledeći put pozove da mu kumujem, to mogu da prihvatim bez ikakvih problema. U suštini, još pre nekoliko godina rešio sam da ništa ne menjam pod stare dane, ali ću po pitanju vere verovatno napraviti izuzetak. Ponekad u šali kažem kako to ponavljam već godinama, pa se može desiti i da umrem ovako kako sam rođen. Nije važno kom se Bogu moliš ako u njega i u ono što radiš iskreno veruješ, ako su ti srce i duša čisti kao suza," opisuje Ramadanovski.