Zdravlje

Ljubav & Sex

Saznajte koje vitamine ima smisla uzimati, a koji će vam naškoditi

Ako ste jedni od onih koji svakog dana iz kutije multivitamina popiju jednu kapsulicu, ili ste, strahujući od prehlade i gripa, poleteli za šumećim tabletama vitamina C, svom telu činite više štete nego što mislite.

Saznajte koje vitamine ima smisla uzimati, a koji će vam naškoditi



Da stvar bude gora, redovno uzimanje nekih uobičajenih vitamina i minerala može vam načiniti više štete nego koristi.

U poslednjih nekoliko godina više je nezavisnih istraživanja pokazalo da uzimanje određenih dodataka prehrani zapravo uopšte nema smisla: određene grupe vitamina stanovnici razvijenog sveta ionako konzumiraju kroz hranu, neke nam zapravo nimalo ne koriste, a neke vrste vitamina deluju samo u kombinaciji s određenim drugim supstancama.

Verojavno ste do sada već čuli za slične podatke pa ste pomalo u nedoumici šta i da li išta uopšte da uzimate. Prema članku objavljenom u Annals of Internal Medicine, eminentni američki stručnjaci poručuju: prestanite da trošite novac na ono što vam nimalo ne pomaže. Pa, evo šta ubuduće slobodno možete preskočiti:

- vitamin C neće vam pomoći u sprečavanju gripa i prehlade
- multivitamini ne smanjuju veroatnoću da obolite od raka
- uzimanje dodatnih doza vitamina A, E i betakarotena može biti itekako štetno, jer može podstaći stvaranje prekomernih antioksidanata što, u završetku, može povećati opasnost od nastanka raka.


Foto: Kittikun Atsawintarangkul/FreeDigitalPhotos.net

Ipak, ovo ne znači da treba odustati od svih dodataka ishrani. Evo kako ih najnovija istraživanja svrstavaju prema dejstvu:

Vitamin D - prema istraživanjima iz 2008. i 2013. svakodnevno uzimanje ovog vitamina produžava životni vek. Još jedno istraživanje pokazalo je da njegovo uzimanje pomaže očuvanju zdravih kostiju kod odraslih, dok kod dece može pomoći u smanjenju izgleda za oboljevanje od gripa

Probiotici - brojna su istraživana pokazala kako loše na organizam utiče uzimanje antibiotika jer ubijaju "dobre" bakterije koje prirodno žive u našem telu. Nakon lečenja antibioticima svakako uzmite probiotike kako bi se nadoknadile uništene kolonije korisnih bakterija. No pazite: nekadašnje preporuke za njihovim svakodnevnim uzimanjem pokazale su se pogrešnima: ne treba ih uzimati stalno, nego samo kad je ravnoteža narušena. Pokazalo se, naime, da nimalo ne pomažu kod hroničnih bolesti poput sindroma iritabilnog creva.

Cink - za razliku od vitamina C, ovaj mineral pomaže u sprečavanju gripa i prehlade jer, kako je pokazalo istraživanje iz 2011. godine, negativno utiče na razmnožavanje virusa soja rhynovirus. Grupa prehlađenih ljudi koja je uzimala cink kraće je patila od prehlade i simptomi su bili slabije izraženi

Vitamin B3 - poznat i kao niacin u zadnje se vreme spominje kao lek za niz bolesti (spominju se dijabetes, kolesterol, srčani udar i Alchajmerova bolest), no pripazite: da bi bio delotvoran, mora biti u odgovarajućim dozama. Stoga ga je sigurnije nabaviti u apoteci i to nakon savetovanja s lekarom.

Beli luk - prema rezultatima nekoliko istraživanja redovno uzimanje belog luka u granulama pomaže odraslim osobama s povišenim krvnim pritiskom. Neka su istraživanja dala naslutiti da beli luk pomaže i u prevenciji karcinoma, no za krajnji zaključak treba sačekati na dodatne potvrde.

Autor: B.B.
Izvor: slobodnadalmacija.hr
Foto: Kittikun Atsawintarangkul/FreeDigitalPhotos.net

Viber

Izvor: Svet Plus

Tagovi

Lifestyle

Povezane vesti:


>