Stefan Milenković: Za Dan žena u Madlenijanumu

Kao i obično, baterije za nastupe, pa i za ovaj, puni u kući na Divčibarama, u kojoj gleda filmove, čita, vežba jogu.

- Madlenijanum je fantastičan prostor za intimnije koncerte. Sam performans će biti netipičan. Naravno, publika ne bi trebalo da očekuje neki psihodeličan doživljaj ili rok koncert. Reč je, pre svega, o drugačijem pristupu klasičnoj muzici, kao i o intimnijem kontaktu sa publikom - otkriva za „Blic“ Milenković.
Nastupi u rodnom gradu posebno su mu dragi.

- Trenutno živim i predajem u Čempejn-Urbani, pri Univerzitetu Ilinoisa, koji je inače jedan od najvećih u Americi i broji skoro pedeset hiljada studenata. Za orijentaciju, to je blizu Čikaga. Generalno, moram da priznam da mi ne fali mnogo stvari iz naše zemlje jer dolazim veoma često i mislim da živim dobar balans inostranstva i domaćeg - kaže violinista.

Između nastupa najviše voli „da napuni baterije“ u kući na Divčibarama.

- U poslednje vreme se ponovo vraćam na Divčibare. To je još uvek planina koja ima sadržaj, ali nije nimalo komercijalizovana. A na njoj se odmaram kao, pretpostavljam, i većina drugih ljudi: čitam, gledam filmove, vežbam jogu (to inače stalno činim) i dalje vežbam violinu, ali s manjim intenzitetom. Više sam napolju i uživam u vazduhu. Sad kad nešto razmislim, možda se ne odmaraju baš svi tako što vežbaju violinu... - kaže uz smeh Stefan.

Umetnik obožava ekstremne sportove i ne razmišlja o strahu kada skače padobranom ili se vozi motorom.

- Strah je neprestano prisutan u našim životima. Ja sam samo izabrao da me strah ne sprečava u tome da radim stvari koje volim - ističe violinista.

Milenković kaže da je u stalnom kontaktu s bratom Filipom, koji je postao slikar, ali odlično svira i bubnjeve.

Stefan je jednom izjavio da je bio i ostao veliko dete. U čemu se to ogleda?

- Ima onaj vic: „Mama, kad porastem želeo bih da budem muzičar!” Na to majka odgovara: „Pa sine, ne možeš oboje!” Ima u tome istine - završava violinista.

Autor: S.P.
Izvor: Blic